Vrli novi blog

– Mama, idem i ja u blogere!

– Molim? Kuku crnoj majci. Ko će o meni da brine kad ti odeš? Bolje da je majka kamen rodila!

– Ma nije bre to. Ne idem nigde. Nego, počeću da pišem blog. To je nešto na internetu.

– Znam sine, znam. Nego te majka malo zeza. Pa jel ti misliš da je tvoja majka baš toliko zaostala?

– Pa ne mislim, nego…

– Šta nego? Znam ja za sve te vaše gluposti i to bolje od tebe. Pogledaj imam i ovaj smart telefon i to Samsung, a ne kao taj tvoj ZTE kinez.

– (Ćutim.)

– Ionako zevaš po tom internetu po ceo dan, još ti samo to treba. Ne umeš da izađeš malo iz kuće, da nađeš neki bolji posao, devojku, da se oženiš…

– (Trudim se da ignorišem.)

– E, crni sine, kad te majka ovako zeza, šta misliš kako će tek ti tamo na internetu da te zezaju.

Majka je uvek iskrena. A ponekad je i u pravu. Kad malo bolje razmislim ceo život me neko zeza. U osnovnoj i srednjoj školi zezali su me vršnjaci, na fakultetu su me zezali profesori. Roditelji me zezaju redovno (dobronamerno, naravno). Dok će me političari, ratovi, ekonomska kriza, tranzicija i ostale domaće i svetske budalaštine zezati vo vjek i vjekov.

Kad sve to saberem i malo porazmislim o tome dolazim do neizbežnog zaključka da je život jedan neprekidan ciklus zezanja. Problem je u tome što je sve to zezanje, izgleda, uglavnom na moj račun. Može biti da sam ja samo još jedan narcisoidni egocentrik, što bi u neku ruku, zapravo, bilo utešno jer bi u tom slučaju svet i ljudi u njemu i dalje ostali lepi i dobri, dok bih tada samo ja pripadao “scum of the earth” delu društvene hijerarhije. U takvoj romantičnoj vezi između Ega i Mundusa mogao bih sebi da dozvolim preuzimanje uloge holivudskog raskidača i da tešim napušteni, ucveljeni svet oko sebe onom patetičnom kliše frazom It’s not you, dear, it’s me. Ipak, nekako mi se čini da ceo taj mikro svet koji se vrti oko nekih čudnih, krajnje izvitoperenih, osa sve vreme upire kažiprstom (a neretko maše i srednjim prstom) u nano mene i smeje se kao lud.

Ma šta me briga! Neka me zezaju i ovi sa interneta.

Samo da me ne čuje ćale. On bi odmah strogo izjavio: „Niko ne sme da te zeza!“ Slično kao onomad Sloba na Kosovu ono njegovo „Niko ne sme da bije“. To su bili drugi ljudi, terali po svome, pa makar se ceo svet zapalio. Sad svako svakog zeza i nikom ništa.

E zato ja kažem: Ako! Neka me zezaju! I ja ću da zezam njih. To je recipročan proces koji se odvija radi svačije dobiti. Što ja više budem zezao njih, oni će sve više zezati mene i misliti da su pametniji, zabavniji, interesantiji… Isto tako, što se više oni budu okomili na mene to ću ja biti čitaniji, poznatiji, priznatiji. Tako to jednostavno ide u novom svetskom poretku (Eureka! Zezanje – to se, zapravo, sve vreme krilo iza svih onih teorija zavera o piramidama, vanzemaljcima, tajnom društvu guštera, ovesnim pahuljicama i Arkanu).

Neki zli jezici kažu da se ceo svet vrti oko para (pare – možda je to jedna od onih iskrivljenih osa, možda i najiskrivljenija). Ja nešto kontam: pre će biti da se sve vrti, onako, iz zezanja, kao u nekom od filmova Vudija Alena. Svaki čovek je svet za sebe, ima neku svoju naraciju, svaki lik se vrti oko svoje ose i na kraju doživi sopstvenu supernovu, kad konačno pukne.

Pa i ako hoćeš te pare moraš nekog da zezneš. Mislim, nema leba od motike, bar ne danas, realno. Ali dobra je stvar to što ako, kojim slučajem, voliš i hoćeš nešto da radiš, možeš to za džabe. Ne brini, to sigurno niko neće da ti plati. Samo budi spreman na to da će te zezati. Zapamti: uvek će se naći neko ko će biti tu za tebe, da te zeza. Jer, zapitaj se, kakav si ti to čovek ako te niko nikad ne zezne? Sa druge strane, kako će se uopšte naći taj neko što će da te zezne, ako te baš niko ne zeza?

Cela priča je u tome da je stvar u dobrom starom zezanju. Ako braniš ljudima da te zezaju onda si puk’o. Ako ne zezaš ljude oko sebe dovoljno, opet si puk’o. To je svim normalcima normalno. A ovi što glume ludilo, pa stoički bojkotuju bilo kakvo zezanje i to baš sada, u eri globalnog seljaštva, i to baš ovde, na najšire ispletenoj konzumerističkoj mrežetini, Forda mi, takvi se nikada neće naći na pokretnoj traci za proizvodnju jeftine zabave i neće dobiti svoje parče slatkog kolača omamljivača sa otrovnom trešnjom na vrhu.

Zato, neka zezanje počne. Lajkeri i Hejteri, Trolovi i Botovi, Šereri i Haštegeri, očekujem vas.

 

Advertisements