Shit Happens teorija (i praksa)

Ako si se nekada našao na putu trčeći, onako čisto radi trčanja, bez ikakvog naročitog cilja ili angažovanog poduhvata; trčeći, bez granica, ne razmišljajući previše, posmatrajući svet oko sebe onakav kakav jeste…

Ako si proveo na tom putu dovoljno dugo vremena da su oko tebe počele da se skupljaju razne ljudske spodobe u potrazi za nekakvom apstraktnom inspiracijom, a koje nazivaju sebe sledbedicima, uobražavajući da to tvoje trčanje radi trčanja, ima neki dublji filosofski smisao…

Ako ti se jednog dana, dok tako bezbrižno trčiš, jedna od tih govorećih prilika približi i upita te za savet kako bi poboljšala svoj ništavni život i ako kosmička karma odluči da baš u tom trenutku tvog besvesnog trčanja, dok si zagledan daleko ispred sebe, tvoje stopalo zagazi u veliku gomilu govana koja se tek tako stvorila na tvom putu, i ako ti taj samozvani sledbenik, iznenađen, počne euforično naglašavati kako si upravo upao u veliku gomilu sranja, i ako mu ti sasvim mirno odgovoriš, iznoseći mu svoj logični zaključak, jednim prostim „Dešava se“. Ako te on zbunjeno upita, tražeći od tebe nekakvo katarzično razjašnjenje: „Šta se dešava? Sranje?“ , a ti tiho i staloženo izgovoriš jednu jedinu reč: „Ponekad.“…

Ako tvoj sledbenik tada ode od tebe sa novoformiranom mišlju koju će proneti u svet,  a ta misao postane nova filosofska teorija koja će nadalje pokušavati da objedini materijalno sa spiritualnim, fizičko sa metafizičkim, svetovno sa transcendentalnim, tražeći empirijsko potkrepljenje kroz svakodnevnu praksu…

Ako ta misao glasi „Shit happens“,  onda si ti Forest Gamp.

forrestgump27B

                                                                                              (Scena iz filma „Forest Gamp“, 1994.)

Okej. Možda dobri stari Forest nije izmislio termin “Shit happens”, ali to ne isključuje mogućnost da je neko nekada negde zagazio u sranje i doživeo svoj “eureka” momenat, uzvikujući ovu čuvenu rečenicu. Zbog nepostojanja bilo kakvih dokaza o imenu, vremenu u kome je živela, pa i postojanju osobe koja bi se mogla smatrati pionirom koji je po prvi put upotrebio ovu genijalnu rečenicu i time pokrenuo potpuno novi talas razmišljanja o životu, najjednostavnije je nazvati ga “Taj Neko”.

Taj Neko mogao je biti lovac iz praistorije, kome nije uspevalo da u svoju pećinu donese dobar ulov, isto koliko i antički filosof koji duboko razmišljajući o životu i postojanju čoveka, eto, nije uspeo da dođe ni do jednog boljeg zaključka do tog merda accidit. Taj Neko sasvim sigurno je morao posedovati jako razvijenu onu psihološku crtu ličnosti bez koje ljudska vrsta, verovatno, nikada ne bi preživela sve one stresne situacije koje su se dešavale u toku evolucije – ravnodušnost.

Egzistencija čoveka usko je povezana upravo sa ravnodušnošću kao jednom od osnovnih evolutivnih strategija razvijenih radi zaštite i adekvatnog funkcionisanja mentalnog sistema. Prostije rečeno, kad ne bismo bili ravnodušni prema većini stvari koje se događaju kako nama i našem okruženju, tako i ostatku sveta, svi bismo vrlo brzo leteli iznad kukavičjeg gnezda i kao i Džeku Nikolsonu zli doktori se ni na tren ne bi ustručavali da nam tu ravnodušnost nametnu elektrošokovima direktno u mozak.

scenes-of-relief-5-one-flew-over-the-cuckoos-nest-electrotherapy_scruberthumbnail_0

                                                                   (Scena iz filma “Let iznad kukavičjeg gnezda”, 1975.)

Bilo bi krajnje neozbiljno nabrajati sve situacije u kojima se praktičnost Shit happens – a neprestano potvrđuje. Važno je samo znati da nas prati od rođenja do smrti. Kao što, recimo, dvoje mladih kada saznaju da će dobiti neplanirano dete smiruju sebe sa jednom dozom Shit happens – a, isto se tako sveže ožalošćeni Shit happens – om teše kada nastupi nečija iznenadna smrt.

Ustrojstvo nama poznatog sveta u svoj svojoj složenosti ili pak jednostavnosti, kako god gledali na to, počiva upravo na tome – kako mi gledamo na to. Naš pogled na svet oko nas, na sve što nam se neprekidno dešava u njemu, ono što pomislimo u trenutku nekog događanja bilo da se to događa nama, nekome pored nas ili nekome na drugom kraju sveta – to je ono što nas definiše.  Naš stav je naša kičma, to je ono što nas drži da ne padnemo. Ako je taj stav Shit happens i ako se pravilno i dovoljno često koristi onda postojanje i neće biti toliko nepodnošljivo stanje (sranje).

Samo treba prihvatiti činjenicu da Taj Neko Shit Happens – om vlada svetom.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s