Mesija međ’ Srbima

Odavno sam već rešio da verujem samo u ono što ne vidim. Ono što sam video znam, stoga mi za to nije potrebna vera.

Blago onome što ne vidi, a veruje“, davno je rekao naš dobri Gospod. Dobro je što su ljudi slepi. Još samo da počnemo da verujemo.

Da ne grešim dušu, neki veruju i to slepo, poslušno, a kada zatreba čak i fanatički. Naravno, način verovanja zavisi, najpre, od toga koliko im se to isplati. Vera je danas prilično jeftina. Skupo je biti jeretik!

Naš verni narod, na primer, odano prati svoga Spasitelja, a kako bi učvrstili svoju veru trude se što više da ne gledaju, da žmure. Premda je teško odupirati se tolikim iskušenjima. Spasiteljev lik je sveprisutan. Na svim medijskim gorama drži svoje isceliteljske besede. Na svakom drvetu kraj drumova, na školama i na trgovima, opštinama i zadrugama, podjednako gradskim i seoskim, urezan je njegov pitomi lik, zagledan negde u daljinu, nama, prostoj svetini, nedokučivu. Lik našeg Pastira je svuda podignut visoko i prikazan je u velikom formatu, kako bi njegove ovce znale da je on uvek uz njih i da ih nikada neće napustiti. Da bi takav status kvo uspešno i neometano funkcionisao Dobri Pastir je unajmio vešto istrenirane pse koji veoma profesionalno održavaju njegov lik, šire propag… ovaj, pravu veru i skupljaju ovce u šematski organizovana stada koja će, kada za to dođe pravo vreme, svojim glasom podupreti njegovo proročko jevanđelje o prosperitetu, najavljeno, po pismu, u sledeće dve godine. Jevanđelje koje, takođe, proriče ulazak našeg naroda u Carstvo Nebesko do 2020. godine. Naravno, to će se desiti samo ako budemo držali sve zapovesti i ispunili sve uslove koji su nam iz te Obećane zemlje nametnuti.

Kao što to obično biva, javlja se mnogo lažnih proroka koji bi da postanu Mesija umesto Mesije. Svi oni tvrde da su oni, zapravo, istinski Mesija, ali onaj Pravi ih je sve ukrotio i srušio njihove lažne demagogije. Izabrani je ipak milostiv, te je lažnim prorocima ukazao izuzetnu milost primivši ih pod svoje skute i udelivši im najbolja mesta u vladajućem domu svomu. Zbog toga svi prihvatiše njegova sveta učenja, krenuše njegovim putem i prihvatiše ga za vrhovnog Mesiju – Jedinog i Prekrasnog.

Svi javni hramovi popunjeni su slikama koje revnosno prikazuju njegova dela i njegova čuda. Možda bi čak trebalo ukinuti takvu ikonografiju. Tako bi masa vernika bila oslobođena greha gledanja i konačno, istinski, otklanjajući svaku sumnju, poverovala u svog Spasitelja. Ostaje diskutabilno zbog čega onda naš premudri Vođa insistira na svakodnevnom pojavljivanju na svim raspoloživim scenama u njegovim hramovima. Valjda je to zbog toga da bi dobra vest stigla u najkraćem roku do najzabačenijih kutaka naše napaćene zemlje i da bi ljudi što masovnije prihvatali njegovo učenje. Sva ostala lažna učenja će, naravno, biti uklonjena sa repertoara kako ne bi dovodila ovce u zabludu, uvodila ih u kritička… ovaj, jeretička iskušenja ili ih odvodila na druge puteve podstičući ih na eventualna alternativna razmišljanja.

Raduj se svete! Počinje još jedan dan sa likom i delom našeg Spasitelja. Kako ne slušati iz dana u dan te slatke laž… ovaj, reči koje teku kao med i mleko sa njegovih nabreklih, proročkih usana? Kako ne gledati sva ta čuda kojima on svakodnevno dokazuje da je on Taj, naš Prekrasni. Samo jedan poljubac uzvišenog Mesije, sa tih najvećih usana koje je svet ikada video, mogao bi obuhvatiti celo naše otačestvo, izmučeno svojom hiljadugodišnjom istorijom, i više ne bi bilo podela; rasne, nacionalne i seksualne netrpeljivosti. Zavladao bi mir u regionu, kao i ekonomska i politička stabilnost, ali tek u naredne dve godine. Jer, potrebno je uložiti veliki rad, suze i znoj. Dokvalifikovati se i prekvalifikovati.

Čudo“, povikaće oni kojima se tek vratio vid, ali će takvi još uvek biti u neverici. Verovatno zbog smanjenja penzija, plata i porcija hleba. Ali oni ne znaju da treba postiti, moliti se svakog dana ispred ikone svog lidera i raditi, raditi, raditi… Samo tako će, za par godina, naš narod bolje živeti. Bolesni ne treba da idu kod lekara, niti da kupuju lekove. Vera će ih njihova spasiti. Moramo se žrtvovati. Skočiti u vatru i u vodu (pa čak i u duboki sneg ako treba da se izvuče neko nesrećno dete ili da se odmah reaguje skokom ako, primera radi, pri prikazivanju Svete porodice u jednom od omiljenih medijskih hramova prikladno… ovaj, slučajno pozli nekome). U svakom momentu treba slediti primer našeg Spasitelja. Deca su, ipak, naša budućnost. Moramo ih učiti radu, radu, radu… Ako treba bićemo i robovi tuđinu, po mogućstvu Nemcima. Radićemo za hleb i igre. Samo tako će naša deca, za par godina, bolje živeti.

Ali on nije čudotvorac! Ne leči, ne diže iz mrtvih, ne hoda po vodi.”, rekao bi po neki nevernik.

Ućuti, bogohulniče! On gradi grad na vodi. Ima li većeg čuda od toga? Ako bi svakodnevno, kao što treba, slušao besede i posmatrao njegova čuda na svom kućnom, velikom ili malom, kockastom hramu, gde zajedno sa njim borave i svi sveci i velikomučenici šou-biznisa, politike i sporta, video bi sto čuda i uvideo bi njegovu veličinu.”, rekoše pravovernik (PR), apostol (lobista) i stranački jevanđelista.

E, zato ja verujem samo u ono što ne vidim, jer sam se sit nagledao ovakvih, lažnih proroka i tobože spasitelja koje gledam iz dana u dan, iz godine u godinu. Sažaljevam one koje su u njih poverovali.

Izbornog proleća Gospodnjeg, 2017. godine.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s